JA – Prorok!

Gazim vražiju hul

isklesanu u

Sfinginoj materici

gde umrli Edip

ubija oca-Hronosa

vezan za Panovu frulu

odakle ne dopire

(ne)tvorbeni Logos.

Ja – Prorok!

Podsmevam se krstu

i prebijenim rebrima

Izabranikovim

njegovim svetopetarskim

potomcima iz nove

kule vavilonske što čereči

nerođenu decu.

Ja – Prorok!

Mokrim po Leti

rasutoj u glavama

Pandorine kopiladi

ljubim rane Cezarove

predvidom Knjige Nestanka.