Последњу реченицу свог еминентног књижевног дела Борис К је завршио лета 2002ге, након седам година преданог рада. На најеминентнијем конкурсу освојио је друго место. Наградно штампање освојиило је само прво место. Издавачи су обећали да ће наградити и Бориса, кад прође криза у култури.

image found here
Годину дана касније окренуо је првог уредника који му рече:
“Премијер је убијен, сабље на све стране, земља пропада, а ти мислиш на бесплатно издавање књиге.. Стрпи се мало”.
Уредник друге издавачке куће којој се обратио наредне године му рече да штампају само дела која се односе на живот естраде. Све остало било би чист економски губитак.
Уредница треће издавачке куће позвала га је да дође код ње како би заједно проучавали његову поезију. Ухватила га је за ногу и пољубила му стопало. Мирис Борисових ногу није јој се допао.
Са следећим издавачем, коначно је потписан договор. По завршетку састанка, издавачу је на сред улице испала књига о коју је незгодно саплео и упао у шахт одакле никад нису успели да га извуку. Однела га је септичка поплава, без трага.

image found here

Осам година касније Борис К пронашао је папирић са шифром е-мејл адресе коју одавно не користи. Укуцао ју је и прочитао да су у Лондону одушевљени његовом поезијом и да само треба да потврди мејлом да је задовољан понудом (бесплатно издавање књиге и боравак у Лондону на петнаест дана).
“Чим ту потврду добијемо, прелазимо на рад”,обавештавао га је дугогодишњи пријатељ. Борис К се лупио по глави и брзо написао одговор.
Пријатељ му се јавио, али у сну, и саопштио две вести. Лоша је та да је преминуо пре четири дана, а добра да поезију, коју је научио напамет, након осам година туге што одговора нема, декламује анђелима који су одушевљени.