Sve što je od inteligentnog života ostalo na Zemlji, uništene davne 2015 naglim obrušavanjem duplog asteroida 1749 WF4, kad se stvorio ogroman krater koji je proizveo prašinu i azotne okside koji su izazvali globalnu promenu klime na Zemlji otkrivši tridesetu jubilarnu dimenziju u kome su mozgovi pobijenih vrsta stvorile galaktički centar mase, bile su dve postapokalipticne biljke, obamrla Apokalinabis i sanjiva Goku.

Sistem preciznih fizičkih zakona u slučaju ove dve postkanabis otrovnice pokazao se zaista relevantnim nad PCP supstancom koju su od milošte zvale veki I ne samo da rado su je koristile, već od nje behu i sačinjene! Osim veksi, I jedinog oblika inteligentnog života ovaploćenoj u ove dve, najblaže rečeno, neobične preživele biljne vrste, opstao je – pogađate, aluminijum.

Od njega su ove male “teslanke”, hipnotišući Minotaura, jednog od miroljubivijih potomaka Godzile i poslednjeg Kentaura Na Zemlji  iskoristivši njihovu očuvanu fizičku snagu, uz direktive i upute koje su nešto sporije, ali pod dejstvom stimulativnih supstanci, dovoljno brzo savladavali kako bi se odbranile od jezivog neprijatelja, napravile kvalitetnu kopiju Kineskog zida, dajući mu simboličan naziv Aluminijumski zid, kako bi sačinile nerazrušivu prepreku između Preživelih, Vorlija i čudovišnih mutanata iz crnila istoimene preteće šume..

Ove hiperinteligentne vrste sporazumevale su se telepatskim komunikacionim kanalima putem holografske rezonance moždane strukture. Zapravo, radilo se o komunikacionom sistemu koji je radio na principu prijema podsticajnog signala preko uspostavljanja neuronskih veza između biljaka koja je odgovarala njihovoj moždanoj strukturi.; što se dešavalo rapidnom brzinom jer je rad njihovih mozgova bio zasnovan na gotovo istoj genetskoj bazi u okviru prilagođavanja međusobnih neuronskih krugova na uspostavljanje prisne komunikacione veze, prilikom postizanja holografske moždane rezonance u nemuštoj komunikaciji.

Često su Apokalinabis I Goku sinhronizovale i svoja raspolozenja zahvaljujući fenomenu kataliticke eksteritorizacije gde su poremećaji elektromagnetnih polja uništene Zemlje bile okidač, kao i druga termička i druga naprezanja. Odašiljanjem frekvencija telepatskih talasa ka određenim objektima fizičkog prostora, stvarale su,  u kombinaciji s moćnim hipnotičnim dejstvom otrovnih halucinogenih isparenja, moćne halucinacije….

-Takva šizofrenija može da se izazove jednom u par biliona godina! Veki je vrlo prilagodljiva, a raspršuje se po vazduhu poletnije od polena. –komunicirale su biljke moćnom telepatsko-neuronskom mrežom koja se protezala njihovim isprepletanim korenskim sistemom kilometrima daleko…

I Goku je volela da koristi vekileptik zato što joj se dopadala ideja odvajanja tela od misli, naročito zbog pomalo bolne činjenice da su ostala preživela bića u Jaruzi imale koeficinent inteligencije nešto veći od postkiretiranog fetusa ćurke, zahvaljujući bizarnoj evoluciji kojom je došlo do smanjenja neurona i, generalno, uprošćavanja nervnog sistema. Dve inteligentne biljke su preživele nazadnu evoluciju isključivo što su tokom tri hiljade godina redovno vežbale, uz zvuke beli dens muzike, TM-SIDHI program što im je učinilo inteligenciju očuvanom..

Što se drugih vrsta koje nisu naginjale ovako ekstremnom hedonizmu ticalo, peta DNK aktivaciju je zamenio defektni genetski program gnjecave neuronske mreže postapokaliptičnih muholovki čiji je mozak pretrpeo postapokaliptični udara tako razorne moći da se nekada efikasno kodovanje kojim su se nekada informacije maksimalizovale potencijalom redukovanja redundatnosti, kodovi su im se izdigitovali, a neuroni im se minipleksovali! (tako da, u svakom slučaju, ne bi bilo nikakve štete, jer gore da bude nije moglo..)

Ne bi taj um zapulsirao ni direktnim probadanjem iglenim elektrodama klase V350-PRO I K1728-12!

Zašto je došlo do ovako nelogične evolucije na Zemlji? Na to niko nije imao odgovor, jer je u Zlatno doba kad su čak i zečevi bili sf pisci, astronomi i naučnici, evolucija već smatrana zastarelom, a bilo je i kolektivnih samoubistava zbog toga što je Bašinavrtat Čangtrafutrmurti, mungos iz Kambodže, otkrio beskonačnost. Sećala se Goku jedne mangake Akire Torijame koja je bila adaptirana u više crtanih serijala i koja je dala neobično dobar odgovor na to krucijalno pitanje, ali te večeri u bioskopu, bila je popila neku više, te je stigla da pogleda samo kraj filma zaključivši da je naročito dobar!

U svakom slučaju, ma šta da je dovelo do postkatastrofe, precizni fizički zakoni su ostali relevantni, makar nad supstancijom od koje su Apokalinabis I Goku bile sačinjene – a to je, kako gore bi rečeno, bila Weksi! Goku, koja je za nijansu bila lepša od svoje rođake, krasilo je vitko stablo poput trske s glavom suncokreta. Provodile su dane svog besmrtnog života u želji da život na opustošenoj Zemlji učine za nijansu podnošljivijim.

Na obronku blage padine, pred sprženom šumom, vijugale su se, kao stare senke pod naletom kakvog vetra, dve magične prijateljice, Kirke veštih varki, osmisljavajući nove i nadasve čudnovate načine kojima bi mogle da zavaraju i opčine Preživele. Da nije pokoje halucinacije, realnost bi bila isuviše surova-opravdavale su svoje od iskona nasleđene porive. Usmeravale su svoje otrovno dejstvo ka Preživelima, preplavljujući zagušujućim isparenjima
njihova razdražljiva čula.

Omamljujuce halucinogene mirise odašiljale su iskošenim antenama koji su ,najpre, privukli najhrabrije među zečevima. Mirisi behu toliko primamljivi da živuljke nisu mogle da odole, a da ga ne udahnu. Osim toga, miris se širio kilometrima oko asteroidnog pojasa Jaruge. Pod dejstvom hipno mirisa Mandragorinih rođaka, prve hokus pokus žrtve – Zečevi – pogledaše u sprženo nebo i mrdnuvši njuškicama hitro umaknuše pred prizorom letećeg tanjira kojeg su u momentu, bar se njima tako činilo, skrcale zubi-drobilice u strašnim Vorlijevim ustima. Zečevi odbegoše u Mutantsku šumu i sakriše se u grmlje koje se silovito treslo.

-Osmislila si baš loš trip, rođako!-iskritikova prva biljka drugu.

–Sad ih ništa neće isterati iz Mutantske šume! A znaš šta se događa čistokrvnim Preživelima koji se sretnu sa bilo kojim od mutanata. Dobićemo, u najboljem slucaju, podvojene ličnosti… Poubijaćeš čitavu planetu, a složićeš se da nam to nije bila prvobitna zamisao!

–Ali, draga, Vorli se i bez naših sugestija, puke zabave radi, poput magle izdiže iz kore zemlje-pokojnice. Čvrsto verujem u vladavinu Jačeg.. I Lepšeg!-doda pakosno Goku, graciozno vijugajući prekrasnim stablom.

-Da, draga rođako, ali složićeš se da im je potrebna lekovita halucinacija, a ne dodatna trauma.

Tako plemkinje od Mandragore rešiše, sporazumevajući se telepatskim putem, da svoje neodoljive čini primene na nešto hrabrije Kornjače. Dok su se iz daljine kornjače sporo, ali sigurno približavale, čarobnice pomisliše da možda nije sve izgubljeno!  Nakon što udahnuše miris, kornjače potrčaše koliko ih noge nose – strah im je prožeo oklop od siline priviđenja- pa to se planeta Zemlja pretvorila u velikog Ježa sa bodljama!

Složile su se da ovaj eksperiment nije dostojan njihove pažnje! Mogu one to i bolje! Nisu imale sreće ni sa prepelicama. Kako im udahnuše fatalni miomiris, tako prepelice zapadoše u alkoholičarski san. Teturale su se, obamrle od pijanstva – što je delovalo tužno i samotno – mislile su biljke. Ništa bolje nisu prosle ni sledeceg dana, kad do Apokalinabis dopuza zmija koja je pod dejstvom čini pokušala da hoda uspravno. Nijedna od halucinacija nije mogla da prevaziđe prethodnu, ali ni da je nadjača. Nema sumnje, čarobnice su bile vešte, ali bilo je potrebno da jedna ubedljivo nadvlada drugu. Konačno im se trud isplatio, a pobednik se nazirao na horizontu ove čudnovate bitke kad se nakon zmije, pojavi Jež – svestan da mu po koži hodaju kornjače, ali ne znajući kako da ih se otrese!

Biljke uzdahnuše. Osetiše neverovatan nalet zadovoljstva učinjenim, te gotovo istovremeno aplaudiraše laticama i zatresoše lisnatim glavama.

-Kako sam ovo dobro izvela! -samodopadno će Goku koja je, ako joj je verovati, osmilila epohalno halucinatorno delo… Njena posestrima nije mogla da se pomiri sa tim, jer je smatrala da su izvedene čini isključivo njena zasluga, pa joj telepatski posla uvredljivu misao i ošamari je laticama po glavi.

-E sad je dosta!-optuži Apokalinabis hvalisavu Goku.-Nisi igrala po pravilima–od uzbuđenja Apokalinabis pomeša reči sa slikama, slike sa činjenicama i zaboravi šta je htela reći. Goku zatrese lepom glavom i nadobudno reče.

-Istina je da smo se kladile koja od nas dve može da stvori zanimljivije halucinacije i to sam svakako bila ja, jer tebi misli lutaju!

-Ne, nego sam to bila ja!
-Ne ti, već ja.
-Nije tačno.

Tad Apokalinabis s gorčinom reče:

-Ti, Gogo, nisi igrala pošteno. Halucinacija o ježu i kornjači bila je moja ideja! Ti mi kradeš ideje! Ja ne nudim običnu halucinaciju! Nudim zamršenu fabulu, biljko glupa! Nudim izmenu moždanih vijuga i DNK.

-Nemoj da hipnotišem konja da dođe do tebe i da te popase, pečurko jedna otrovna!-ne osta joj dužna posestrima.

Neko vreme su se posestrime raspravljale, izlažući argumente, podvlačeći telepatske crte u preambuli telepatskog programa kojim su se sporazumevale, sračunavajući tajming u kome se dogodila sporna varka. Najzad im i to dosadi, te krenuše jedna na drugu stablom, ukrstiše latice, izvređaše jedna drugu biranim, surovim izrazima da bi im se najzad i to zgadilo i rešiše da se zauvek rastave, shvatajući da su im čini besciljne, upućene Stvorenjima kojih davno nema (šta je Stvor ako nema dušu, do samo materijalno obličje?), koji su, na pregoreloj planeti očaja, samo lutajuće senke u mraku izgubljenih iluzija, bez sutrašnjice, nade i utehe. Baš kao i one same.

Tad istovremeno pogledaše u pepeljasto, mutno nebo, pognuše glave i ne progovoriše više ni jednu telepatsku reč. Preživeli i dalje hodaju Zemljom poput slepih aveti, u potrazi za zrnom smisla, sklapajući nepodnošljive saveze sa svim onim što ih je uništilo, zauvek zarobljeni u surovoj realnosti.

Apokalinabis i Goku pale su u zaborav.