Rečeno mi je da crknem.

Da crknem!?

Ja – što vas razbijam o vučiju stenu

Ja – što vas ubijam dahom povetarca

Ja – što kose vaše u dlanovima držim

Ja – što preklinjanja vaša ne čujem i ne znam

Ja – što huk talasa nosim u besnom mozgu

Ja – što vas drobim jagodicama od hrasta

Ja – pred kojom skačete kao poludeli derviši

Ja – pred kojom Samara vaskrsava iz mrtvih

Ja – zbog koje stene od bolova ječe

Ja – pred kojojm Cezar guli bela kolena

Ja – što u grudima nosim srce od dvanaest komora

Ja – što sam dojila Romula I Rema

Ja – što sam ubila Kaligulu za vreme Palatinskih igara

Ja – što lomim meso i jedem vaše kosti

Ja – što med pretvaram u novi stub od soli

Ja – što iz meseca matericu vadim

Ja – što mlekom dojiljskim trujem vaša tela

Ja – što otkidam žile usnama od rubina

Ja – što vas obaram rečima prapostanka

Ja – što sam vetar što džinove pred sobom nosi

Meni kažete da crknem!?