ROBOVANJE U SRBIJI, iz ugla jednog podstanara, Leila Trajković
Utihnula je dobrota između stubova
jedne tuđe kuće, dalekog doma u tuđoj bašti
Obilje grdnje i zlobe, a ja umorna
Izmorena pod nebom
Ptica
Natkrilila je
Ovaj svet ruševina koji je sada moj
Izgubljena, daleka, između sna i života
kao sto behu sva druga zla koja sam grlila
kao što behu sva druga zla koja su me opkolila
I vi me isteraste na pašnjak životni
I vi me isteraste kroz vrata pakla
Dok kao verna robinja zemlji služim
Ne čuju se stihovi moji, niti njihova ljupkost
niti besano more
Samo krici koji bezobzirno lome
moje bezobzirne udove
bezobzirno
u njima što me na pašnjak isteraše
zavladala je okrutnost
u slapovima raste na jutarnjoj, majskoj svežini.
Leila's blog 