Jutros mi se javio demon, imao je petnaestak rogova na glavi, tri repa i dva lica, jedno muško, jedno žensko. Govorio je u dvostisima, a imao je i ostatke testisa, ma čitavo ljudsko biće. Automehaničar sam, zovem se Dzordž, popio sam malo više sinoć, popio sam trideset malih balončića punih okeana. Doćiću u podne, rekao je Demon, ostavljajući mi vremena da se pristojno obučem.  Doterao sam se-zakopan između točkova kola, uljanih, rasečenih tregera i zakrpljenim kolenom od udarca o bok jarka.. Smrde samo katatoničari, rekao je demon, a za tebe imam nešto mnogo bolje. Jesi li se ikad vozio Dzambo Dzetom? Ne, nisam se IKAD vozio džambo džetom. Pogledao sam u ručni sat, bilo je podne. Demon je sa druge strane stakla, u odeći ljubazne šalteruše udarao pečat na moj ček.

–Da li bi voleo da voziš Džambo Džet?-napuderisao se kratkim zamasima i popravio karmin.

–Ne.

Ovo traje, razumite me, jer: odbio sam kuću na Korčuli, tridesetak posuda prepunih srebrnih satova, očajno skup prsten mafijaškog advokata, odmor na Arubi, dve crnkinje koje se telepatski povezuju preko pupka, intimno žensko rublje, Demonlinu, NJEGOVU oficijelnu mistresu, titulu đavola kastrata, novo ime Đerdan koje se Demonu naročito dopadalo, molitvenik, knjigu srpskog mislioca vladike Nikolaja Velimirovića, ženske grudi, veštačku vaginu i slepo crevo samog Gospoda Boga.

-Šta da ti ponudim? Kako da ti kupim dušu?-kršio je ruke Demon, posmatrajući me obazrivo.

-Ma da nisi i ti..

-Hoću svoj smrad nazad-prekinuo sam ga u paranoičnim mislima.

-Želim samo da nastavim da smrdim, nikakve titule-rekao sam- Nakon toga, zadobio sam poštovanje Ljudi. Pajtos me je častio Jack Danielsom, javni wc mi je odobrio pravo na 30 dana nekupanja i kontinuiranog sranja, pedikirka više nije pretila policijom jer ne dolazim na redovno čišćenje noktiju, mada je i dalje nastavila da mi nudi novac kako bih…

–Okupajte se makar jednom, sinjor Džordž.

-Nikada.-formirao sam svoj princip i od tad ga se strogo držim. Proslavio sam se u svetu kao asketa, pustinjak, propovednik i vrač. Naravno, na propovedi ćutim. I smrdim. Slušaoci propovedi pišu svete knjige, blaženog izraza lica.  Što se demona tiče, on je nestao sa lica zemlje.