Jednom, usred Gradjanskog rata, zalutali jenkijevski metak okrznu čelo Embrouza Birsa, nanevši mu teške povrede glave. Razdiran bolovima Embrouz Birs reši da napiše pismo verenici Moli, kad shvati da ne moze da napiše ni slovca! Odustavši od svakog sledećeg pokušaja, u žurbi da se osveti neprijatelju, seo je u vremensku mašinu, provozao se dve hiljade godina unazad kako bi potražio pomoć od Kineza koji su marširali pod Žutim carem. Ugledavši Birsa, Car (koji je imao zmajevo telo i ljudsku glavu i prirodno, bljuvao vatru), blagoslovi znak na njegovom čelu. Kako ga, blagoslovenog darom Žutog Cara ugleda Hu Đintao, posla mu ne-zna-se-tačan-brojkineskih vojnika opskrbljenih katanama kako bi se izborio za njegovo dejstvo u realnom svetu.

Svršetkom Svevremenskog rata Kinezi su dobili blagoslov Žutoga cara – otpremninu za odlazak u Srbiju u bliskoj buducnosti. Od tad se Kinezi često sele i u druge strane zemlje, gde postavljaju Knjigu Promena na pijedestal vladara Univerzuma proglašavajući Hruščova za predsednika Pekinga.

Nakon što je neprijateljima posekao glave, Birs se, na povratku kući, zlurado smejao, primećujući punom snagom svet oko sebe. Tako je započeo karijeru pisca, pretezno antikineske tematike.