Oko razbuktale logorske vatre okupili se odrpanci sa zalepljenim papirima na vrhu čela, kad iznenada, jedan od njih progovori:

-Već desetu godinu sedimo oko ove vatre, sa belegom prokletstva na glavi.. Ćutali smo svih ovih godina. No, zanima me – Šta se sa svakim od vas dogodilo?

Prvi reče:

-Plaćao sam račun u pošti, ali iziritiran redom, uvredio sam šalterušu rekavši joj da se loše našminkala.

-Zbog toga što si me uvredio faliće ti jedan papir za sve što budeš u životu rešavao!

Kako to reče, stvori mi se papir sred čela koji od tad nisam mogao da skinem..

Priče su se nizale.

-Dogodilo se to kod lekara – rekla sam medicinskoj sestri da su neodgovorni prema pacijentima. Može covek da umre u čekaonici, oni ne bi reagovali.!

-Nije to ništa – u banci sam optužila radnicu da mi nije na vreme izdala kreditnu karticu i..

-U poreskoj službi greškom radnice naplaćen mi je veći porez…-požali se četvrti.

-U crkvi sam delio milostinju kad me pop upita: Zar samo toliko? -zakuka peti.

-Od tada-propovedničkim tonom će Šesti, koga je prokleo Telekom, na nas je bačeno prokletstvo radnika iz banke, pošte, crkve, poreske službe… Prokleti od Doma Zdravlja i Telekoma, kud ćemo? Među ljude ne možemo. Stoga imam predlog- hajde da zapalimo papir kako bismo ga skinuli sa čela!

No, bilo je lakše reći nego učiniti. Pri prvom pokušaju, vatra tako silno grunu da ih u trenu sve spali, pa i kazanče oko kojeg su se Ukleti okupljali…

Beleg prokletstva, međutim, papir na kojem je pisalo FJP (Fali Jedan Papir) ostade neoprljen.