http://belegbg.wordpress.com/2011/04/25/pesme/
U strašnoj zemlji krokodila
Uvek nešto čudno biva
Brzo, čilo, neprestano
Smeli zmaj se ceri stalno
Najjači su kad su siti
Ljudske krvi prenapiti
Doploviše s delte Nila
Tri užasna krokodila
Doplovila još dva kita
S Jadrana preko Splita
I još dve sibirske zveri
Iz muljanske rečne dveri
Iz Muljanke gospe Perma
Od Sibira do Palerma
Krokodili do slobode
Preko Sava-Dunav vode
Sjatiše se ispod mosta
Samo’bici svega dosta
Zveri ove gradom brode
Žestok ugriz mene bode
I dok vire iznad vode
Oči su im ko čiode
Plen mesnati omirišu
Oštrim zubima kidišu
Ja sa njima imam dil
Kro ko do ko lo do ril
Neka troje hrabro skoče
Na rožnate zverske ploče
Neka krv po njima pljušti
Podmazavši nam krljušti
Jedan život jedan evro
U reči nam prazne duplje
Stomaci su jame šuplje
Za dvoj’cu placamo skuplje
Ja sa njima imam dil
Kro ko do ko lo do ril
Silazih im niz ramena
Rukama ih obgrlivši
U stomaku mi je vreva
Glad mi zaigra kroz creva
Već su spremni da se bace
Već ih zovu plitki vali
čemu mis’o? ta dilema
u ponor pa nek ih lema
struja večna koja bali
tamnom paklu već su dali
snove što su poimali
okrutna je sva ta šema
život ima pa ga nema
Šta tu znači moja ruka
što obujmi ih oko struka
I ubica cenu plati
Kad se tamnog posla lati
Zalutah u zanimanje
Što mi nije poimanje
Al ko plaća krvav dil
Više nego krokodil
Ko jedini plaća dil
Na vreme no krokodil
Samo pazi ti ubico
Podobni i odabrani
Široki su lukobrani
Vetrobrani gromobrani
Očajnici grubijani
I njihovi kružni dani
Dok plutaju modri, sneni
Mornar hrabri i neverni
Pijan kroz vodu pluta
Sa dva vesla oko skuta
Pesmom tera u dno reke
Vatrom zapaljene kreke
Zver poganu oštrim sjajem
I zapeva: „Nadu dajem”
Na leđima zlatna krila
Nema ništa od mog dila
Danas od mog krokodila
A u neka hladna jutra
Požuriću u drugo sutra
Preko mosta pa do grana
Gde se grana zgužvan put
Srdžba neka spram mog zlata
Što dižem iz automata
Dletom reže vedro celo
To nečije modro telo
Za milost me sad priziva
To je krik mrtvaca živa
S mostova povraćasmo
Dok u sumrak sliku rame
Savršene panorame
I na dlanu ceo grad
Beograd pred okom puca
Pod statuom on svetluca
Večna je duboka slika
Uzavrelog gradskog lika
Pod statuom pobednika
Al ja sa njima imam dil
Ro ko do ko kro ko fil
Majke nežne decu plaše
Strvinom ih one straše
Komadaju neplivače
Patnike new age skakače
Mulj i talog voda nosi
Život tužan smrt pokosi
U mulj zemlji krokodila
Zver mutnu krv mi pila
Na nozi mi crna pega
Tri kapka im puna snega
U reku se dva leda slila
Iz zbunjenog hladnog Nila
U kojem se sazda santa
Leda grozna, prazna kanta
Prebeglih zlih krokodila
Više nema delte Nila
Sva sila je napustila
Emigranti hode noću
Dok oštri zubi im cvokoću
I telo im sporo gmiže
Isplati me pa sustiže
Da mi telo svo poliže
Nema bega, nit podmornica
Onemelih kapetana
Nalik na mornara verna
Iz romana Žila Verna
Nit nade u oblik dana
Što behu u srcu zdana
Dok besmo siti, čili
Pre no sto krokodili…
Pre no sto krokodili…
Kap’tejn Nemo hodi bliže
Nautilus me sustiže
Možda ipak nade ima
Da se sklopi nova rima
I dok zveri mračne riču
Da se pobegne u novu priču
Hodi bliže hodi bliže
I ne brini i ne brini
Ipak ti si samo dete
Cvili, plači, krikni, slini
Iako nisi nisi dete
Udri, gazi po dolini
jer te prati šepard tvoj
Da bacim kocku?
Al’ zamuti broj
Jer krokodil i ne sluti
Vođen svojim dahom moćnim
Da ubica brodom noćnim
Bujnom krvlju otplovio
Njom je reku zamenio
A evro je razmenio
Gvatemala daje azil
Da raskinem s vama dil
Kro ko do ko lo do ril
(Ko?)
Do ko kro ko ro do KIL!
Leila's blog 