Посегни за крајем ноћи
док лежиш гола, фигурина
с античких рушевина,
у крти зид ко у црни месец забоди трн.
Копље у руке, Главарице!
вековима већ…
ко краву музару
пијани возар волова
Дионис
за вимена те вуче,
скрнави краљевство млечне богиње.
Поезија је Жена!
трља очи, малаксала
спајају пред њом руке жене у сапфиним туникама
Leila's blog 
poenta ove pesme se ogleda u mojoj umetničkoj potrebi i želji da iskažem žensku, liričnu, suptilnu stranu poezije i prikažem je kroz jednu specifičnu vrstu ženskog senzibilteta, što apsolutno nema nikakve veze s tvojim komentarom, da sad ne citiram… ukratko, muško-ženski odnosi nisu tema ove pesme.
LikeLike