preko puta Svetilišta je
kičerajska tezga
na prodaju

Požutela slika cele porodice
manipulativno i lažno

Može li Sujeta uopšte da slika?
Ako i slika, šta vidi

gnjilo gnjezdo Sujetnika
ostariće sa njima
dok se slepilo smeši
podmićeno aplauzom

Uzdah
prati moj pogled
u smrt tog jutra
u groblje umetnosti
u koju sam nakratko zašla
da joj upalim sveću
za dušu..

Nečist obraz
spleo se sa potkupljivom rukom

paleta odumire, slikarka (se)
samozadovoljno nabacuje na platno
digitalno

Previše jada videh,
dovoljno za odlazak

Možda sam već Ruskinja
smeštena u večnu kapsulu i plutam
ka Sibiru zaleđenih vena

Ne treba bol zamenjivati mržnjom
a ni samomržnjom

Bol treba izbaciti iz sebe.
Izbaciti je plačem,
potokom suza
umesto krvi.

Da poteku ravnomerno
u svojoj nepresušnosti